Menin meččah, istuin kivel,
kolme čuasuu pajatin.
Alä čakkua, muamurukku,
pajol aigua menetin.
Oi Jumal, jumal, jumal,
da mingo kumanaizen kuvait.
Poikki järves tieton lait,
vihmuit da jiähön sulait.
Tiedäzin, kuldoirukku,
sinä istuit nagrakse.
Sinun annetun paikkazen,
revittäizin kahtekse.
Čakakkah hot’ seiččes kerdua,
vai sanokkah kenen täh.
Sen armahan kuldazen täh
ttto čakkua, edehtäin. |
Пошла я в лес, сижу на камне,
пою я три часа.
Не ругай меня ты, маменька,
песнями я время коротаю.
Ой, ты бог, бог, бог,
да что за картинку ты сотворил.
Сделал мне миленочка за озером (живущего)
дожди ты лил и лед растопил.
Знала бы, миленок мой,
гуляешь для забавы ты.
Твой платочек я бы выкинула,
разорвала напополам.
Пусть ругает хоть седьмой раз,
Только пусть скажет, из-за кого.
Из-за того миленочка
ругать не будете, я предупрежу. |